Često se, po forumima i drugde, provlači teza da bez 200€ ne možete kupiti dobar bajs. Nažalost, ova teza obično ide bez onog najbitnijeg, a to je definicija dobrog bajsa.
Ako nemate 200€, a bicikl vam treba da biste se prevezli od tačke A do tačke B, ili se provozali po kraju ili oko Ade, nema smisla da štekate pare 2-3 godine. Bolje ikakav bicikl, nego nikakav. Ovaj vodič napisan je sa ciljem da neiskusnima makar malo pomogne u kupovini baš baš jeftinog bicikla. Vodič je takođe vrlo subjektivan i vođen je iskustvima i stavovima svog autora. Ne mora značiti da će vam uopšte pomoći.
U oglasima nalazi se svašta. Od bicikala iz pedesetih koje su vozile naše dede, do kradenih munja iz zapadne Evrope koje nove koštaju preko 1000€.
Česti su po oglasima Rog i Unis trkački bicikli iz osamdesetih. Iako mogu biti jako jeftini i prilično dobro očuvani, savetujem vam da preskočite ovakve bicikle. Dovođenje u red i održavanje ume da bude prilično skupo, a performanse potprosečne.
Česti su takođe i raznorazni kineski MTB-ovi iz devedesetih. Često imaju ramove čudnih oblika od debelih cevi. Često dolaze sa zadnjom suspenzijom (amortizerom na zadnjem točku). Preskočite i ovakve bicikle. Obično su teški a kvalitet izrade i izbor komponenti je loš. U biciklističkim krugovima, ovakve bicikle često zovu "predmetima oblika bicikla". :)
Najmanje možete da pogrešite ako kupite nešto stariji MTB, treking ili gradski bicikl poreklom iz zapadne evrope. Pokušajte da identifikujete marku bicikla. Koristite Google.
Gledajte da bicikl ima tzv. pinove za V-brake (ili cantilever) kočnice. To je tip kočnica sa dobrim performansama i malom cenom održavanja. Izbegavajte bicikle sa "potkovičastim" (caliper) kočnicama. Gledajte da ručice kočnica i klešta kočnica budu od metala, a ne od plastike.
Ako živite u brdovitom kraju, kupite bicikl sa brzinama. Gledajte da ima makar 6 (a bolje 7) brzina pozadi. Menjač i ručice se daju zameniti, ali pokušajte da u startu kupite nešto kvalitetnije (neka makar piše Shimano ili SRAM, mada to nije garancija kvaliteta).
Gledajte da bicikl ima aluminijumske točkove (felne). Najbolje duplozidne.
Gledajte da bicikl ima stvari koje su vam potrebne u svakodnevnom korišćenju, pre svega blatobrane i paktreger (zadnju korpu).
Kod jeftinih bicikala, bolje je da bicikl nema amortizer (suspenziju), nego da ga ima.
Provozajte malo bicikl pre nego što ga kupite. Ako bicikl nije u voznom stanju, a nemate nekog stručnjaka sa sobom, najsigurnije je da ga preskočite.
Isprobajte sve brzine. Gledajte da li lanac "preskače" kad se malo optereti pedala. To nije ozbiljan kvar, ali zahteva ulaganje u novi lanac i/ili račnu (zupčanike). Gledajte da li bicikl deluje čvrsto.
Isprobajte da li točkovi imaju "lufta" - uhvatite točak rukom i pomerajte ga levo-desno. Isto uradite i sa srednjim pogonom (držeći kurblu rukom). Takođe je u pitanju manji kvar koji se rešava podešavanjem ili zamenom, ali bolje ako ga nema u startu.
Ispitajte izbliza ram, da nema pukotine ili ozbiljnije delove pod rđom (površinske ogrebotine i malo rđe nije strašno). Pogledajte da viljuška nije iskrivljena (uglavnom unazad, kao posledica udarca spreda). Preskočite ovakve bicikle.
Proverite da nema popucalih žica na točkovima (pre svega zadnjem). Proverite da li su točkovi relativno pravi (zavrtite točak i gledajte koliko se površina felne pomera levo-desno u odnosu na kočnicu npr.)
Pokušajte da kupite bicikl koji odgovara vašoj visini. Ima mnogo tablica po internetu za računanje veličine rama. Ako vam bicikl ne treba za ozbiljnu vožnju, ne morate baš gađati istu veličinu, ali se potrudite da ne kupite baš premali ili baš preveliki bicikl.